ASIMILACIJA I SAŽIMANJE SAMOGLASNIKA

Asimilacija suglasnika je glasovna promena pri kojoj se različiti samoglasnici izjednačavaju.

Sažimanje suglasnika je glasovna promena kojom se dva ista samoglasnika spajaju u jedan drugi samoglasnik.

 Sažimanje samoglasnika nakon prelaska L u O

Primer: STO

stolovi – stol  –  stoo (prelazak L u O) –   sto (sažimanje)

Asimilacija i sažimanje samoglasnika nakon gubljenja suglasnika

Primer: KOG

kojeg – koeg (gubljenje samoglasnika J) – koog (asimilacija samoglasnika O i E) – kog (sažimanje)

 

zvezdica  Izuzeci od sažimanja samoglasnika

Sažimanje samoglasnika se ne vrši:

 U rečima kod kojih bi se primenom ove glasovne promene izgubio pravi smisao reči;

Primeri: poočim, crnook, zoologija, poodmaći, samoodbrana, antiistorijski

 Kod većine reči u kojima je došlo do prelaska L u O

PrimerI: posao, orao, anđeo, misao, pisao, beo, došao, išao, pisao

 Kod brojeva.

Primeri: jedanaest, dvanaest, trinaest...

 U rečima stranog porekla.

Primeri: zoologija, koordinacija, vakuum...

     Ne vrši sažimanje samoglasnika tamo gde ne treba!

 

Upotrebom sažimanja samoglasnika u prvom licu jednine radnog glagolskog prideva muškog roda (rekao, išao, pekao....), kod brojeva (jedanaest, dvanaest...), kao i u nekim drugim rečima u srpskom jeziku (kao) nije gramatički ispravno!

pravilno: rekao, jedanaest, kao...

nepravilno: reko, jedanest, ko...